Принцип X: како приступамо проблемима који изгледају немогуће

Аутор Yasin TANIŞ

Свако слово у имену OMNIA-XSI носи значење. Слово коме се најчешће враћамо јесте X. Оно значи одбацивање граница: тачку у којој се људска интелигенција и технологија укрштају и место где се реч „немогуће“ одбацује.

Такву реченицу лако је исписати на зиду, а тешко спровести у пракси. Зато желимо прецизно да кажемо шта она за нас значи, а шта не значи.

Моћ није знати све

Први део нашег имена, OMNI, упућује на свемоћ: моћ да се учини све што нам падне на ум. Схваћено дословно, то може звучати као охолост. Ми то читамо другачије. Свемоћ не значи унапред знати све, већ имати вољу да се мисао претвори у дело и моћи да се настави када први покушај не успе.

Та разлика је веома важна у дубокој технологији. Неуронаука, електроника и машинско учење пуни су проблема на које још нико не зна одговор, па ни ми. Компанија која се претвара да зна одговоре пре или касније ће испоручити нешто што не ради. А компанија која у свакој непознаници види зид никада неће испоручити ништа ново. Принцип X стоји између та два неуспеха.

Принцип у четири корака

Принцип смо записали у четири кратке реченице:

Ако нешто данас није могуће, откриј зашто. Пронађи шта недостаје. Развиј нову методу. Покушај поново.

Сваки корак је намерно обичан. Дисциплина је у томе да се ниједан не прескочи.

1. Откриј зашто

„Немогуће“ ретко је једна чињеница. Обично је то закључак изведен из низа претпоставки, а претпоставке остају невидљиве док их неко не испише. Први корак је да се „ово не може да се уради“ претвори у „ово не може да се уради због А, Б и В“.

Интерфејси мозак–рачунар дају добар пример из праксе. Први системи за уношење слова засновани на одзиву P300 били су спори, неколико знакова у минуту. Лако би било закључити да је мозак једноставно преспор за куцање. Прави разлог је другачији: један одзив P300 губи се у позадинској EEG активности, па систем мора много пута да понови свако бљескање и да усредњи резултате пре него што донесе одлуку. Граница није била брзина мозга, већ однос сигнал–шум једног мерења. Када се разлог овако прецизно изрекне, он постаје нешто на чему се може радити.

2. Пронађи шта недостаје

Када је разлог јасан, следеће питање је шта недостаје да би се он променио. Понекад је то мерење које нико није обавио, понекад компонента која још не постоји, понекад подаци, а понекад особа другачијег стручног профила у просторији.

У техничком раду део који недостаје често лежи на граници између дисциплина. Софтверски тим тражи проблем у класификатору, а он је у контакту електроде. Хардверски тим додаје филтер и тиме уклања и део сигнала који је софтверу потребан. Нико не греши у својој области; празнина је између области. То је један од разлога зашто вештачку интелигенцију и софтвер, неуротехнологију, електронику и уграђени хардвер држимо у једној компанији, уместо да проблеме предајемо из тима у тим.

3. Развиј нову методу

Ако је иста метода већ подбацила, подешавање њених параметара ретко је довољно. Нова метода обично значи промену самог питања. У примеру са P300 истраживачи нису само покушавали да јаче филтрирају. Изнова су осмислили распоред стимулуса, обрасце бљескања и статистичке моделе и додали језичке моделе који предвиђају вероватна слова, тако да свако мерење носи више корисне информације. Одговор је дошао из посматрања целе петље, а не једне њене фазе.

За нас овај корак има практично правило: пре него што почнемо да градимо, запишемо који би резултат показао да је нова метода боља и како ћемо га измерити. Метода која не може да се провери није метода, већ нада.

4. Покушај поново

Онда то и уради. Већина покушаја не успе из прве, и то није неуспех принципа, већ сам принцип. Сваки покушај или помери резултат или открије нови разлог зашто не иде, што вас враћа на први корак са бољим сазнањима. Записујемо шта није успело и зашто, јер је најскупља грешка у истраживању поновити грешку која је већ направљена.

Шта принцип X није

Одбацивање речи „немогуће“ може се погрешно разумети, па смо себи поставили неке границе.

  • То није порицање физике. Лобања расипа електричне сигнале и ниједан алгоритам то неће променити. Стварна физичка граница је ограничење које се заобилази пројектовањем, а не препрека о којој се расправља.
  • То није давање превеликих обећања. „Још није могуће“ искрен је одговор и, кад је тако, то и кажемо. Принцип одређује како радимо на проблему, а не шта тврдимо пре него што је посао обављен.
  • То није рад у изолацији. X стоји тамо где се људска интелигенција сусреће с технологијом. Већина делова који недостају у другом кораку јесте знање других људи.
  • То није брзина ради брзине. Брзо покушати поново је добро. Покушати поново без разумевања зашто претходни покушај није успео само је шум.

Зашто смо на томе засновали компанију

OMNIA-XSI није везана ни за један производ ни за једну технологију. То је намеран избор, а разлог је принцип X. Ако се покаже да је прави одговор на проблем електронско коло, а не модел, или бољи сензор, а не бољи алгоритам, желимо да будемо слободни да га изградимо. OMNIA-XSI Labs носи истраживачку и неуротехнолошку страну тог рада, а OMNIA-XSI Systems електронику и уграђени хардвер, тако да једно питање може да се креће између њих, а да не прелази из руке у руку.

Наш слоган, „Изван интелигенције. Ка стварању.“, изражава исту идеју у неколико речи. Разумети зашто је нешто тешко јесте интелигенција. Изградити га упркос томе, пажљиво и поштено, јесте стварање.